Odgovornost se često vezuje za funkciju, poziciju ili titulu, ali se u praksi vezuje za odluke i spremnost da se njihove posledice prihvate. U poslovnom okruženju odluke se donose svakodnevno i nijedna ne postoji izvan odgovornosti. Čak i kada se odluka odlaže ili izbegava, odgovornost ostaje prisutna, jer neodlučnost sama po sebi predstavlja odluku, često onu sa najvećom cenom.

Pritisak je sastavni deo rada u sistemima i na odgovornim mestima. Rokovi, očekivanja, rezultati i ljudi stvaraju okruženje u kojem pritisak ne nestaje, već se stalno menja. Problem ne nastaje zbog pritiska, već onda kada se odgovornost pokušava umanjiti prebacivanjem odluka na okolnosti, sistem ili druge ljude. Tada se gubi jasnoća, a sa njom i stabilnost u radu.

Odluke donete bez jasno preuzete odgovornosti stvaraju privid kretanja. Stvari se formalno pomeraju, ali suštinski ostaju iste. Timovi to brzo prepoznaju, ne kroz brojke, već kroz atmosferu, poverenje i ponašanje. Kada nema jasnih odluka, pojavljuju se nagađanja, nesigurnost i neizgovorena očekivanja, što dodatno opterećuje odnose i rad.

Odgovornost ne znači donošenje isključivo ispravnih odluka. Greške su neizbežan deo svakog ozbiljnog rada. Razlika između zrelih i nezrelih sistema ne ogleda se u odsustvu grešaka, već u načinu na koji se one priznaju i ispravljaju. Izbegavanje odluka zarad smanjenja rizika gotovo uvek vodi većem riziku, jer problemi vremenom rastu, a odgovornost se razvodnjava.

Stabilnost u radu ne dolazi iz idealnih uslova, već iz jasnih odluka. Kada su odluke jasne, svako zna gde stoji, koja mu je uloga i koje su granice odgovornosti. Tada ni pritisak ne nestaje, ali postaje podnošljiviji i smisleniji. Odgovornost u tom kontekstu nije teret, već okvir koji omogućava mirniji i dugoročno održiv rad, čak i kada odluke nisu popularne, ali su dosledne i preuzete.